dr Ksenija Radoš piše o igri KLJUČ

"Ova igra ima snažan potencijal za sticanje i uvežbavanje upravo interpersonalnih/komunikacijskih veština, kao i emocionalne osetljivosti."

 "REVOLUCYA KLJUČ" je nova domaća izuzetno dragocena, inventivna i inovativna društvena i edukativna igra, čiji podnaslov "Igra će nas povezati" najbolje upućuje na jednu od njenih suštinskih odrednica.

Osnovna vrednost igre ogleda se u tome što je u potpunosti VERODOSTOJNO PSIHOLOŠKI ZASNOVANA, a to znači da služi buđenju i razvijanju brojnih i važnih ličnosnih svojstava, pri čemu su ona socijalne prirode - dominantna. Igra i u estetskom smislu privlači pažnju već na prvi pogled svojim atraktivnim, originalnim izgledom i kvalitetom izrade, pre svega zanimljivim tehničkim i pogotovo - likovnim rešenjima. 

U nekoliko tematskih celina maštovitim izborom materijala i ilustracija i neuobičajenom prirodom sredstava i zahteva postavljaju se i rešavaju raznorodni neobični zadaci (recimo, peščani sat treba da iscuri da bi se krenulo u igru, umesto uobičajenih kockica vrti se čigra). U igri učestvuju deca, ali i odrasli - članovi porodice, prijatelji u velikom rasponu uzrasta, što predstavlja dodatni izazov.

Upravo ovakav okvir omogućava da se, osim buđenja radoznalosti dece, ostvaruju brojne druge psihološke "dobiti". Najpre dečja budnost se javlja već na početku okretanjem peščanog sata kao zajedničke figurice koja se pomera umesto uobičajenih žetona od polja do polja, a zatim, tokom procesa igranja, znatiželja se pojačava iščekivanjem narednih koraka/zahteva, ali i samog kraja, to jest, završnog rezultata - nalaženja ključića koji otvara unapred pripremljeni džak sa poklonima. Zanimljivo je, možda , pomenuti da psihološka istraživanja pokazuju kako je upravo radoznalost/"otvorenost duha" jedan od tri glavna predskazivača školskog uspeha, a u nekim studijama,ona je, uz sposobnosti i istrajnost, i najvažniji prediktor uspešnosti. 

Tipovi zadataka različite vrste i složenosti koji se smenjuju na dosledan način, onemogućavaju da dođe do zasićenosti i dosade. Zahtevi i zadaci, kao i redosled kojim slede, izazivaju "optimalni nivo neizvesnosti" i održavaju pobuđenost do samog kraja igre. Osim što podstiče saznajnu radoznalost, igra dete uči strpljenju, istrajnosti i odlaganju zadovoljstva (dobijanje poklona na kraju).

Ključno je što se gotovo sve aktivnosti obavljaju zajednički, što stvara saradničku klimu i povećava uzajamnu bliskost učesnika. Socijalna interakcija je, inače, presudna u ranom fizičkom, kao i u kognitivnom i emocionalnom razvoju: uz podršku kognitivnim funkcijama (narocito u zadacima zagonetki) ova igra ima snažan potencijal za sticanje i uvežbavanje upravo interpersonalnih/komunikacijskih veština, kao i emocionalne osetljivosti. Stoga, ne bi bilo neosnovano širenje podnaslova na: "Igra će nas promeniti". 

I na kraju, najvažnije: ovakva igra koja zbližuje, dakle, afirmiše zajedničke afektivno obojene aktivnosti dece i odraslih najozbiljnije konkuriše dokazano štetnom pasivnom dugotrajnom sedenju pred nebrojenim "ekranima". Oni, nasuprot uvreženom verovanju da obogaćuju saznanje i komunikaciju, upravo "potkrepljuju" usamljenost dece i odraslih.

Dr Ksenija Radoš, 

redovni profesor 
Filozofskog Fakulteta u penziji

       KLIK NA MAGAZIN      

                   

KLIK NA SAJT