“Najčešće detetu dam bojanke, fino
se zanima, vežba koncetraciju.To je baš dobar način da uđe u svet crtanja”
je čest odgovor roditelja na moje pitanje u kojim aktivnostima deca
najčešće provode slobodno vreme. Kada čuju moje argumente iz višegodišnje
psihološke prakse zbog kojih smatram da farbanje unutar određenih, nametnutih
okvira nije baš najsrećnije rešenje za razvoj dečije kreativnosti, roditelji
iznenađeno prokomentarišu “Zaista nam nije to palo na pamet, slikovnice se
svuda prodaju u velikim količinama.Delovalo je da je to proverena, prava
stvar.”
Farbanje sopstvenog crteža nastalog iz kreativnog procesa koji podstiče igra "Iznebuha faca" |
I stvarno, tržište bojanki je
eksplodiralo poslednjih godina sa sve većim uplivom u svet odraslih gde se popularišu
kao sredstvo za meditaciju, smirivanje stresa i vežbanje fokusa. Tržišno
gledano, računica je jasna. Šta ima jeftinije od štampanja crno-belih listova? Ono
što većini nije jasno je kakva psihološka računica stoji iza toga.
Odrasli zaista mogu da pronađu
mali ventil otpuštanja stresa kroz mehaničko popunjavanje iscrtanih
praznih površina, ali šta je sa decom?
Već sada davne 1947.godine u knjizi
koja će postati jedan od kamena temeljaca umetničkog obrazovanja “Creative and
Mental Growth” (“Kreativni i mentalni razvoj”pr.srp) Viktor Lowenfeld piše: “Postoji
opšte slaganje da bojanke štete razvoju kreativnog izražavanja”. Dalje navodi da:”Ne
postoje dokazi da temeljno obojeni baloni ili zmajevi na bilo koji način
doprinose razvoju bilo matematičkih ili čitalačkih sposobnosti”.
Dete koje popunjava farbanjem tuđe
crteže, definisane okvirima i oblicima razvija osećaj manjeg poverenja u
sopstvena sredstva izražavanja. Očigledno je da manja deca ne mogu da nacrtaju
psa, kokošku ili konja na nivou odrasle osobe koja je nacrtala te slike za
bojenje. Često ćete čuti decu koja kažu “Ja ne znam da crtam. Nikada ne mogu da
nacrtam ovako dobrog psa, kokošku...konja”.
Bojanke su nečiji tuđi izbori, nečije tuđe odluke. Slika je već tu, potpuno formirana i ne nudi bilo
kakvu mogućnost detetu da samo konstruiše značenje, da razigrava maštu i da
zaista shvati šta je to jedan pas, jedna kokoška ili jedan konj za njega.
Lowenfeld, takođe, sugeriše da popunjavanje bojanki može podstaći usvajanje stereotipova.
Dajte detetu list
praznog papira i kažite mu da nacrta pticu. Dobićete iznenađujuće crteže, pune
imaginacije, originalnosti i duhovitosti. Biće tu i ptica sa 5 krila, 4 noge,
jednim okom i raznim iznebuha momentima koji deluju potpuno nerealno i nose dah
svežine dečije originalnosti. Ali, kada im date bojanku gde su ptice već
nacrtane kao dva spojena luka u maniru slova V i kažete im posle toga da
nacrtaju sada svoju pticu ona će crtati tu pticu na sličan, simplifikovan način
koji su videli u uzornom primerku bojanke.
Psihološki testovi za mlađu
decu su uglavnom bazirani na aktivnostima crtanja. Crtanje je prvi
jezik emocija. Deca će mnogo lakše nacrtati problem koji ih muči nego što će
uspeti da ga verbalno opišu. Crtanje izuzetno dobro komunicira sa unutrašnjim, emotivnim svetom.
U tom svetlu, razvijanje autentičnog izraza u crtanju, iz psihološkog ugla, izuzetno doprinosi razvoju deteta. Benefiti su
mnogobrojni : porast samopuzdanja, bolja integracija u
socijalno okruženje, razvoj motivacije, povećanje produktivnosti,
razvoj kritičkog mišljenja, razvoj imaginacije kao i razvoj emotivne
inteligencije.
Umesto mehaničkog popunjavanja nametnute površine inspirišite decu da se suoče sa praznim listom. Najbolje sopstvenim primerom. Vi ste im najveća inspiracija.
Umesto mehaničkog popunjavanja nametnute površine inspirišite decu da se suoče sa praznim listom. Najbolje sopstvenim primerom. Vi ste im najveća inspiracija.
Primeri dečije kreativnosti kroz primenu igre "Iznebuha faca", Radionica "Revolucija", Festival 9, 2019. |
Autor:
Mario Eterović
psiholog M.Š. "Josip Slavanski"
Коментари
Постави коментар