Sve boje u bojanci u mašti deteta slikaju samo sivom

“Najčešće detetu dam bojanke, fino se zanima, vežba koncetraciju.To je baš dobar način da uđe u svet crtanja” je čest odgovor roditelja na moje pitanje u kojim aktivnostima deca najčešće provode slobodno vreme. Kada čuju moje argumente iz višegodišnje psihološke prakse zbog kojih smatram da farbanje unutar određenih, nametnutih okvira nije baš najsrećnije rešenje za razvoj dečije kreativnosti, roditelji iznenađeno prokomentarišu “Zaista nam nije to palo na pamet, slikovnice se svuda prodaju u velikim količinama.Delovalo je da je to proverena, prava stvar.”

Farbanje sopstvenog crteža nastalog iz kreativnog procesa koji podstiče igra "Iznebuha faca"

  

I stvarno, tržište bojanki je eksplodiralo poslednjih godina sa sve većim uplivom u svet odraslih gde se popularišu kao sredstvo za meditaciju, smirivanje stresa i vežbanje fokusa. Tržišno gledano, računica je jasna. Šta ima jeftinije od štampanja crno-belih listova? Ono što većini nije jasno je kakva psihološka računica stoji iza toga.

Odrasli zaista mogu da pronađu mali ventil otpuštanja stresa kroz mehaničko popunjavanje iscrtanih praznih površina, ali šta je sa decom?

Već sada davne 1947.godine u knjizi koja će postati jedan od kamena temeljaca umetničkog obrazovanja “Creative and Mental Growth” (“Kreativni i mentalni razvoj”pr.srp) Viktor Lowenfeld piše: “Postoji opšte slaganje da bojanke štete razvoju kreativnog izražavanja”. Dalje navodi da:”Ne postoje dokazi da temeljno obojeni baloni ili zmajevi na bilo koji način doprinose razvoju bilo matematičkih ili čitalačkih sposobnosti”.

Dete koje popunjava farbanjem tuđe crteže, definisane okvirima i oblicima razvija osećaj manjeg poverenja u sopstvena sredstva izražavanja. Očigledno je da manja deca ne mogu da nacrtaju psa, kokošku ili konja na nivou odrasle osobe koja je nacrtala te slike za bojenje. Često ćete čuti decu koja kažu “Ja ne znam da crtam. Nikada ne mogu da nacrtam ovako dobrog psa, kokošku...konja”.

Bojanke su nečiji tuđi izbori, nečije tuđe odluke. Slika je već tu, potpuno formirana i ne nudi bilo kakvu mogućnost detetu da samo konstruiše značenje, da razigrava maštu i da zaista shvati šta je to jedan pas, jedna kokoška ili jedan konj za njega.

Lowenfeld, takođe, sugeriše da popunjavanje bojanki može podstaći usvajanje stereotipova.

Dajte detetu list praznog papira i kažite mu da nacrta pticu. Dobićete iznenađujuće crteže, pune imaginacije, originalnosti i duhovitosti. Biće tu i ptica sa 5 krila, 4 noge, jednim okom i raznim iznebuha momentima koji deluju potpuno nerealno i nose dah svežine dečije originalnosti. Ali, kada im date bojanku gde su ptice već nacrtane kao dva spojena luka u maniru slova V i kažete im posle toga da nacrtaju sada svoju pticu ona će crtati tu pticu na sličan, simplifikovan način koji su videli u uzornom primerku bojanke. 

Primer dečijeg crteža ptice iz knjige "Kreativni i mentalni razvoj", Viktor Lowenfeld

LA Johnson/NPR

Psihološki testovi za mlađu decu su uglavnom bazirani na aktivnostima crtanja. Crtanje je prvi jezik emocija. Deca će mnogo lakše nacrtati problem koji ih muči nego što će uspeti da ga verbalno opišu. Crtanje izuzetno dobro komunicira sa unutrašnjim, emotivnim svetom. 

U tom svetlu, razvijanje autentičnog izraza u crtanju, iz psihološkog ugla, izuzetno doprinosi razvoju deteta. Benefiti su mnogobrojni : porast samopuzdanja, bolja integracija u socijalno okruženje, razvoj motivacije, povećanje produktivnosti, razvoj kritičkog mišljenja, razvoj imaginacije kao i razvoj emotivne inteligencije.

Umesto mehaničkog popunjavanja nametnute površine inspirišite decu da se suoče sa praznim listom. Najbolje sopstvenim primerom. Vi ste im najveća inspiracija.

Primeri dečije kreativnosti kroz primenu igre "Iznebuha faca", Radionica "Revolucija", Festival 9, 2019.

Autor: 

Mario Eterović

psiholog M.Š. "Josip Slavanski"